Robert Hend: Razgovori Beograda i Prištine bi trebalo da budu „tehničke prirode“

Savetnik kongresne Komisije za evropsku bezbednost i saradnju Robert Hend osvrnuo se u razgovoru za Glas Amerike na predstojeće izbore na Kosovu i odnose Sjedinjenih Država sa zemljama Zapadnog Balkana.

Hend: “Prekjuče je održan pretres Helsinškog odbora o zemljama zapadnog Balkana, na kome je učestvovao i zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Tom Kantrimen, koji se u svom izlaganju fokusirao na americku politiku prema zemljama regiona. Govoreći o Srbiji, on je rekao da je poseta državne sekretarke Hilari Klinton Beogradu u oktobru imala za cilj da pokaže da su SAD zainteresovane za obnavljanje  tešnjih odnosa sa  Srbijom, što je vrlo pozitivan korak u bilateralnim odnosima, sa mogućnošću njihovog daljeg unapredjenja.

Postoje neka pitanja koja bi doprinela daljem unapredjenju odnosa, a sa moje tačke gledišta, to je pre svega dalji napredak u saradnji Beograda sa Haškim tribunalom. Drugo pitanje je Kosovo i sada bi trebalo videti kako će se stvari razvijati tokom i nakon izbora u svetlu postojećih tenzija. Ako izbori prodju bez problema i počnu pregovori izmedju Beograda i Prištine, to će doprineti daljem unapredjenju odnosa SAD-Srbija.”

Glas Amerike: Šta Vašington očekuje od kosovskih izbora, a potom i pregovora izmedju Beograda i Prištine?

Hend: “Razgovori bi trebalo da budu ‘tehničke prirode’, fokusirani na dogovorena pitanja i ako obe strane shvate da neka ‘važnija pitanja" nisu predmet razgovora, to će biti veoma dobar signal jer će to pokazati dobru volju i medjusobno poštovanje, što bi moglo da rezultira praktičnim dobrobitima za sve gradjane. Pošto se radi o delikatnim tehničkim pitanjima, možda neće doći do brzih sporazuma i ne bi trebalo žuriti da se postignu sporazumi samo radi postizanja sporazuma. Medjutim, ako dve strane budu pokušale da politiziraju razgovore radi drugih za njih važnijih pitanja, to bi moglo da naškodi pregovorima.”

Glas Amerike: Kako Crna Gora napreduje u procesu pridruživanja Evropskoj  uniji i NATO-u i da li ima ikakvih prepreka?

Hend: “Kao nezavisna zemlja manje od pet godina, Crna Gora je u tom vremenskom  periodu ostvarila vrlo dobar napredak u ostvarenju svojih aspiracija, posebno u pogledu Evropske unije, kao i saradnje sa NATO-m. Preporučeno je da Crna Gora dobije status kadidata za članstvo u EU. Najveći izazovi za Podgoricu su poštovanje vladavine zakona i organizovani kriminal i korupcija, koji su prisutni u zemlji već duže vreme.

Medjutim, crnogorski funkcioneri rade na rešavanju tih problema, što nije lako u toj zemlji s obzirom na njenu društvenu strukturu, mentalitet i kulturu. Uveren sam da Crna Gora iskreno želi da bude deo Evrope, da će ona biti u stanju da prevazidje ove prepreke i da je u tom pogledu otišla dosta daleko u poredjenju sa nekim drugim zemljama u regionu.”

Glas Amerike: Kako ocenjujete pitanje evro-atlanskih integracija Bosne i Hercegovnie u svetlu njenih unutrašnjih i spoljnih izazova?

Hend: “Mislim da postoje izazovi. Nakon početnog napretka u prvom delu ove decenije, tokom proteklih 5 godina, progres je zaustavljen ili je čak došlo do vraćanja unazad. Imate unutrašnje izazove, mada postoji izvestan optimizam da Bosna i Hercegovina može da prevazidje neke od tih problema. Glavni razlog tome je završetak izbora u oktobru jer je to označilo kraj jednog izbornog ciklusa tokom kojeg se moglo učiniti malo zbog političkih kampanja i previranja.

Drugo, rezultati su takvi da bi narodi Bosne i Hercegovine mogli da pronadju zajednički jezik za saradnju, što bi sa svoje strane moglo da posluži kao osnova za formiranje nove vlade na federalnom nivou. Nakon toga bi moglo da se krene u pravcu diskusija o ustavnrim reformama, o promenama u pogledu ljudskih  prava i potrebi da Bosna postane funkcionalnija ako želi da se brži priključi Evropi. Postoji očekivanje da je ovo možda momenat kada je moguće postići napredak i kada ne bi trebalo propustiti dobru priliku koja se pruža u svetlu već unapredjenih odnosa izmedju Srbije i Hrvatske. Želeo bih da se u taj proces uključi i Bosna i Hercegovina, a da susedne zemlje upute jasnu poruku da je to nezavisna država čiji teritorijalni integritet će biti poštovan i čija budućnost će biti u Evropi.”

(VOA)